Dotakao se ratnog perioda i njegovog napuštanja beogradskog kluba, te je dodao da i dan danas žali zbog svega što se dogodilo.

“Kada sam otišao sa reprezentacijom u Francusku da igramo, sve je pokazalo da nisam ništa planirao, onda sam imao pozive i razgovore sa roditeljima gdje su oni od naših ljudi dobijali pozive da nije dobro što sam ja tamo, da će mi zapaliti kuću. Mama mi to nikada nije rekla znajući da sam ja u Beogradu, a kad sam bio u Francuskoj, rekla mi je, ne znam da li je pametno da se vratiš i onda sam dva dana razmišljao, tražio sam savjete, došao sam do toga da ostanem u Parizu, bio je tu menadžer koji me sačekao, sva ta priča je bila kao film. Nisam znao za posljedice, ne znam šta se dešava sa porodicom, sve se brzo izdešavalo, nisam mogao da prihvatim te neke stvari, trebao sam dobiti stan u Beogradu, sve te stvari su mi se vrtile, ali moraš da doneseš odluku za koju ne znaš da će biti ispravna. Donio sam odluku koja je jako teška, ja nisam nikome rekao ništa, predao sam stvari i čekao da dobijem pasoš. Kad sam dobio pasoš, samo sam otišao i onda su me oni dva i po sata čekali u avionu. Moje lične stvari su ostale u Beogradu, nisam znao šta sad, rekao je Bolić, te dodao:

“Prošlo je deset dana, ja sam donio odluku da odem u Beograd, imao sam djevojku koju sam želio da vidim. Sjeo sam u avion, došao do Budimpešte, pa taksijem do Beograda. Posjetio sam prijatelje, bio sa djevojkom i poslije dan se vratio. Taj prelazak je bio jako šokantan u smislu hoće li me neko zaustaviti, razgovarao sam sa Džajićem, shvatili su situaciju, ja bih volio da nije bilo tako. Da sam dvije godine još igrao u Zvezdi bilo bi puno bolje.”