Pomenula je jednu ženu za koju kaže da joj je vječni uzor - svoju majku, piše Nova.rs.

- Za drugo ne znam, cijeli život sam gledala jednu ženu koja je radila sve sama, moja mama. Možda imam i zbog toga problem u privatnom životu. Ja sam ja. Sve znam sama, čak i ono što ne treba ili ne moram. To zna da bude problem nekim muškarcima, ali i nekim ženama, ja sam u stvari muškarac - rekla je Senidah u novoj epizodi emisije.

- Kao mala voljela sam da se družim sa svima. Ne sada. Kao mlađa sam bila i sa dječacima i djevojčicama, igrala fudbal, padala. Mama mi sašije pantalone, ja izađem i popijem sve. Bilo je tu i više ženstvenih momenata, a bilo je tu i grubljih momenata - rekla je Senidah u PopTok-u.

Posljednja dva albuma koje je objavila, „Bez tebe“ i „Za tebe“, rekla je, posvećeni su njenoj majci.

- Iskreno pričam, „Bez tebe“ je prvi album bez mame. Bila je jedna pjesma na albumu, podsjećala me je na nju. Kada sam radila u studiju odmah su počele suze, odmah sam znala da ću je tako nazvati, i album sam joj posvetila. Drugi album „Za tebe“, može biti i za moju dušu, ali je posvećen njoj. Jer, ona je uvek govorila, daj mi nešto življe, daj mi nešto veselije, a na drugom momentu imam puno takvih življih pjesama, može da se nađe. Voljela je pozitivniju muziku - ispričala je Senidah.

Na pitanje da li je majka imala veliki uticaj na nju, odgovorila je potvrdno.

- Od njene smrti je prošlo deset godina. Nije lako. Ni danas nije lako. Tada misliš da nećeš preživjeti, ako se njoj nešto desi, idem i ja za njom, ali ono, tu si, ideš dan za danom. Kao lakše je, ali sjetiš se uspomena i pitaš se – gdje je ta osoba? Gdje je ta osoba i zašto je nema? Nije lako, pogotovo kada imaš teže dane. Baš je teško, ali ne smiješ da se prepustiš tim momentima - rekla je Senidah u „PopTok-u“.

Kasnije tokom razgovora, govoreći o životu na relaciji Beograd – Ljubljana, rekla je da je u Beograd došla baš zbog majke, koja je tu i studirala.

- Volim da šetam Beogradu i onda opet, moram da spomenem, šetam iz stana u prodavnicu, kažem – mama, wow, ovdje sam. Mama je bila ovdje. Ona je studirala u Beogradu. To mi je bio gušt, ona je bila ovdje, sada sam ja ovdje - rekla je Senidah.

- Puno toga mi je ostalo od mame. Ona je stalno meni govorila da sam ja posebna. Da sam savršena. Neka rođaka onda kaže – niko nije savršen. Moja mama kaže – Moja Senidah jeste. Ja sam njoj bila super. Znala je da mi kaže da sam se popravila, i onda ja znam da sam se ugojila. Bila mi je prijateljica, mogle smo da se smijemo i sve, ali čim me pogleda, nisam smjela da pisnem. Čak ni u 27. godini, nisam smjela da pisnem, to je bilo prije nego je preminula - ispričala je Senidah.

(Ajdin B.)