Yonatan Touval, analitičar sa Izraelskog instituta za regionalnu i spoljnu politiku u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je međusobno priznanje između Kosova i Izraela došlo u trenutku kada se pozicija Palestinaca na globalnoj sceni nalazi na niskoj tački.
Međusobno priznanje je deo sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova potpisanog u Vašingtonu 4. septembra, u kojem je navedeno kao poslednja tačka za zvaničnu Prištinu, dok je Beograd prihvatio da prebaci ambasadu u Jerusalem.
Touval smatra da je Izrael dugovao Sjedinjenim Američkim Državama priznanje Kosova, naročito imajući u vidu da je administracija američkog predsednika Donalda Trumpa posredovala u postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. Izrael mnogo duguje SAD-u, neki bi čak rekli i postojanje, napominje Touval.
Imaginarna paralela Kosova i Palestine
RSE: Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela svakako je događaj koji su obe države pozdravile. Šta mislite da se promenilo u Izraelu, s obzirom da je odbijao da prizna nezavisnost Kosova u proteklih 12 godina?
Touval: To je veoma dobro pitanje. Mislim da je odbijanje Izraela da prizna Kosovo uvek bilo na klimavoj podlozi. Povezano je sa zabrinutošću zbog onoga što bih ja nazvao „imaginarnom paralelom“ u očima međunarodne zajednice između Kosova i Palestine.
Dakle, najpre je postojala zabrinutost da će (prihvatanjem) jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pružiti pravni presedan Palestincima. Takođe, bila je zabrinutost da će primer Kosova ohrabriti palestinsku arapsku manjinu unutar Izraela da se otcepi, što je zajedničko mišljenje i u drugim zemljama, čak i među članicama EU poput Španije, Slovačke, Kipra, Rumunije i Grčke. Izrael je takođe bio zabrinut i da bi primer Kosova mogao da nametne međunarodno rešenje sukoba na relaciji Izrael-Palestina. Mislim da su se te zabrinutosti značajno ublažile tokom proteklih 12 godina.
Da elaboriram, u proteklih 12 godina, od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, istorija je pokazala da to nije imalo negativan uticaj na sukob (Izraela) sa Palestincima. Stav Palestinaca na globalnoj sceni je na nižoj tački. Nisu u poziciji da proglase nezavisnost. Čak i da jesu, njihova akcija verovatno ne bi dobila globalnu podršku.
Zatim, kada je reč o secesionističkim osećanjima među palestinskim arapskim stanovništvom u Izraelu, sve je jasnije da su ta osećanja u velikoj meri oslabila i ne predstavljaju stvarnu opasnost za Izrael. Dakle, sve ove brige i strepnje više nemaju tako dominantnu snagu u izraelskoj političkoj psihi, prenosi Radio Slobodna Evropa.
(Admir Oručević)