Odnosi Poljske sa Rusijom i njenim saveznikom Bjelorusijom naglo su se pogoršali otkako je Moskva poslala desetine hiljada vojnika u susjednu Ukrajinu 24. februara 2022. godine, započevši rat koji se još uvijek vodi.

“Danas moramo pripremiti naše snage za sukob punih razmjera, a ne za sukob asimetričnog tipa“, rekao je načelnik generalštaba general Wieslaw Kukula na konferenciji za novinare.

“To nas prisiljava da pronađemo dobar balans između granične misije i održavanja intenziteta obuke u vojsci“, rekao je on.

Govoreći na istom događaju, zamjenik ministra odbrane Pawel Bejda rekao je da će od augusta broj vojnika koji čuvaju istočnu granicu Poljske biti povećan na 8.000 sa sadašnjih 6.000, uz rezervu od 9.000 vojnika koji će im se moći pridružiti u roku od 48 sati.

Poljska je u maju objavila detalje o “East Shieldu”, programu vrijednom 10 milijardi zlota (2,5 milijardi dolara) za jačanje odbrane duž svoje granice s Bjelorusijom i Rusijom, koji planira da dovrši do 2028.

Granica s Bjelorusijom bila je žarište otkako su migranti počeli da dolaze tamo 2021. godine nakon što je Bjelorusija otvorila turističke agencije na Bliskom istoku koje nude novu nezvaničnu rutu u Evropu – potez za koji je Evropska unija rekla da je osmišljen da stvori krizu.

Varšava je ove godine povećala potrošnju za odbranu na više od 4% svoje ekonomske proizvodnje kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Kukula je također rekao da trenutno veliko interesovanje kandidata za pridruživanje vojsci predstavlja dilemu oko toga da li da se primi više regruta nego što je predviđeno budžetom na račun nabavke vojne opreme, posebno jer se očekuje da će interesovanje početi naglo da opada od 2027. godine.

Oružane snage su krajem prošle godine imale oko 190.000 pripadnika, uključujući kopnene, vazdušne, pomorske, specijalne snage i snage teritorijalne odbrane. Poljska planira to povećati na 300.000 vojnika u roku od nekoliko godina.

(Erna H.)