„Ako neko želi znati da li se carstvom upravlja, odgovor će dati kvaliteta muzike koja se ondje sluša“, citirao je Stanković Konfucija na početku emisije.

„Osim Isusa, mi ostali moramo polako shvatiti što nam je posao na ovom svijetu. Tek sam na četvrtoj godini fakulteta snimio prvu ploču, tako da je malo nedostajalo da se ne bavim muzikom nego da predajem marksizam“, prisjetio se Bregović svojih početaka.

Priznao je da je da se u početku muzikom bavio zbog djevojčica, ali to se s vremenom promijenilo.

„Imam taj neki invaliditet iz rock and rolla, moram biti uvijek u nekoj gužvi. Volim raditi s ljudima i vidjeti šta će se dogoditi. Ako ne vjeruješ da će se toga dana dogoditi neko čudo, nema se ni smisla probuditi“, kaže Bregović.

„Kad počnu da mi se znoje noge, kao kad neko priča gluposti. To je stvar osjećaja, jer muzika nije ni zrak ni hrana ni seks. Muzika je kao sol, može i bez nje, ali bi bilo bljutavo“, pokušao je objasniti Stankoviću šta je za njega loša muzika. 

Zašto nema Željka Bebeka na koncertima Dugmeta, pitao je Stanković, ali Bregović nije htio o toj temi.

„Kada stvarate muziku, da li kradete?", htio je znati Stanković, aludirajući na informaciju da je zbog plagiranje pjesme Enricu Maciasu morao platiti milion eura.

„To je izmišljotina, ne postoji. Nisam nikada imao sudski proces, a kamo li zbog muzike“, odgovorio je Bregović, dodajući da je svaka muzika nastala u „sudaru“ s drugom muzikom.

„Toga ima koliko hoćete i mislim da to tako i treba biti. Većina dobro napisane muzike nastavlja neku tradiciju, nije to namjera kompozitora“, odgovorio je Bregović na pitanje kada bi se osjetio povrijeđenim ako bi čuo vlastitu muziku u tuđoj.

„Ja imam ciganski stav prema tome. Kod njih je muzika kao zalazak sunca, svačija je. Nikad se ne bih uvrijedio da neko od mene ukrade muziku, sviđa mi se ideja da mi je neko ukrade. To tako treba biti“, tvrdi Bregović.

„Deset godina u kojima sam ja pisao dobro, a on dobro režirao. Bila je to sretno složena ekipa“, komentarisao je saradnju s Emirom Kusturicom, dodajući da je to vjerovatno najveći režiser kojeg smo imali.

„Počeo sam karijeru svirajući u striptiz baru sa 17 godina. Ima li veće sreće nego biti okružen golim ženama u toj dobi? Onda sam se riješio predavanja, a prije rata sam već imao zlatne ploče u 10 zemalja. Zatim sam bio sretan što nisam bio zatvoren u Sarajevu tokom rata“, pojasnio je Bregović zašto se smatra sretnim u životu.

„Je li tačno da je Bijelo dugme imao dogovor s Jugotonom da im dostavi određenu dozu kokaina?“, pitao je Stanković.

„To je bilo u trošku studija, da. Imao sam rokove koje je trebalo ispoštivati, u dvije sedmice sam morao napisati određenu količinu muzike i to mi je pomagalo da ostanem budan. Ali ja sam s drogom raskrstio“, kaže Bregović.

„Ja sam odrastao u starom dijelu Sarajeva... Odjednom su se u Sarajevu religije vratile na velika vrata, ali s obzirom da je taj mali grad preživio takav rat i nije se toliko promijenio. Ja sam Sarajlija“, osvrnuo se na muzičar na grad iz djetinjstva.

„Najbolje što mi se dogodilo je moj drugi početak. Sada radim na novoj ploči koja će se zvati 'Tri pisma iz Sarajeva', jer ga ja danas više ne doživljavam kao grad, nego kao metaforu. Mislim da je to dobra adresa za odaslati pisma“, zaključio je Bregović gostovanje kod Stankovića.

(Nedim Pobrić)